Ãëàâíàÿ ñòðàíèöà Ñëó÷àéíàÿ ñòðàíèöà ÊÀÒÅÃÎÐÈÈ: ÀâòîìîáèëèÀñòðîíîìèÿÁèîëîãèÿÃåîãðàôèÿÄîì è ñàäÄðóãèå ÿçûêèÄðóãîåÈíôîðìàòèêàÈñòîðèÿÊóëüòóðàËèòåðàòóðàËîãèêàÌàòåìàòèêàÌåäèöèíàÌåòàëëóðãèÿÌåõàíèêàÎáðàçîâàíèåÎõðàíà òðóäàÏåäàãîãèêàÏîëèòèêàÏðàâîÏñèõîëîãèÿÐåëèãèÿÐèòîðèêàÑîöèîëîãèÿÑïîðòÑòðîèòåëüñòâîÒåõíîëîãèÿÒóðèçìÔèçèêàÔèëîñîôèÿÔèíàíñûÕèìèÿ×åð÷åíèåÝêîëîãèÿÝêîíîìèêàÝëåêòðîíèêà |
Diskografija. Uz rijeku (PGP RTB 1988)
" Uz rijeku" (PGP RTB 1988) " Daj mi ruku" (PGP RTB 1989)
FORMULA 4 (Sarajevo)
Grupu je 1970 godine osnovao gitarista Ljubiš a Rač ić (rođ en 1954 u Sarajevu). Pre toga je svirao u sastavima Mladi lavovi, Albatrosi i VIS Oni Sa Formulom 4 patentirao je formulu upornosti Grupa je svirala tež i rock, a Ljubiš a je bio viš e poznat po svojim scenskim efektima i leopardovom odelu, nego pesmama Uprkos tome š to grupa nikada nije preš la lokalne okvire, tvdoglavo je istrajao na održ avanju sastava i redovnim svirkama Kroz grupu je proš ao veliki broj znač ajnih sarajevskih muzič ara, na primer, Brane Likić, Sanin Karić, Đ iđ i Jankelić, Zlatko Nikolić i Senad Begović. Poč etkom 1976 godine Ljubiš a postaje č lan Bijelog dugmeta, gde kao basista zamenjuje Zorana Redž ić a. U Dugmetu se zadrž ao nekoliko meseci, a zatim se vrać a svojoj Formuli 4 sa kojom objavljuje prve singlove Bili su predgrupa na koncertu Riblje č orbe na Taš majdanu 1. septembra 1979. godine, a posle tog nastupa im se gubi trag.
Diskografija Singlovi 'Kakvo več e" (PGP RTB 1976.) " Mladi smo, mladi mi" / " Nikom nije tako kao š to je meni" (Diskoton 1979)
GALIJA • GARAVI SOKAK • GASTRBAJTRS • GENERACIJA 5 • GIBONNI • GORDI • GORI UŠ I WINNETOU • GRAD • GRČ GRUPA 220 • GRUPA I • GUSTAPH Y NJEGOVI DOBRI DUHOVI
GALIJA (Niš) Još kao tinejdž er, pod jakim uticajem hipi pokreta, Nenad Milosavljević (rođ en 1954. godine u Niš u), poč inje da se bavi muzikom. Prateć i se na akustič noj gitari i usnoj harmonici po niš kim parkovima i leti na moru, prijateljima svira tadaš nje hitove. Prvi javni nastup imao je 1975 godine u vreme Niš kih filmskih susreta na Več eri poezije i muzike. Izvodi svoje pesme, ali i repertoar Hose Felisijana. Sledeć e godine, u okviru Več eri slobodnih formi nastupa na Omladinskom festivalu u Subotici Zatim uč estvuje na Beogradskom proleć u i poč inje da piš e muziku za pozoriš ne predstave. Dobija ponudu da za amatersko pozoriš te Treć a polovina komponuje muziku koja bi se už ivo izvodila tokom predstave. Sa č lanovima grupe Dva lustera dogovara da rade zajedno, a zatim uz njihovu pratnju 11. aprila 1977. godine organizuje solisticki koncert u Narodnom pozoriš tu. Ubrzo poč inju da rade kao grupa Galija, i nazvali su se po imenu kafane u kojoj su se sastajali. Grupu pored Nenada Milosavljević a č ine Goran Ljubisavljević, gitara, Predrag Branković, bas, Nenad Tanč ić, bubnjevi i Bratislav Stamenković, klavijature. Tanč ić ubrzo odlazi u vojsku, a na njegovo mesto dolazi Boban Petrović, jedan od retkih stalnih č lanova grupe u buduć nosti. Na Gitarijadi u Zaječ aru 1978. godine pobeđ uju sa novim klavijaturistom Zoranom Stanković em. Nekoliko meseci kasnije uč estvuju i na Omladinskom festivalu u Subotici Tada klavijature već svira Ljubodrag Vukadinović. Na turneji sastava Smak sviraju kao predgrupa. Krajem 1978. godine nastupaju na BOOM festivalu u Novom Sadu. Debi album snimaju 1979. godine sa novim stalnim č lanom, Predragom Milosavljević em, Nenadovim bratom. On peva prateć e vokale i zaduž en je za tekstove. Album " Prva plovidba" donosi im i prve hitove: " Avanturista", " Gospi" i " Decimen" Posle nastupa na " Rock spektaklu 79." koji je na stadionu JNA organizovalo Bijelo dugme, od grupe se opraš taju Goran Ljubisavljević, Predrag Branković i Ljubodrag Vukadinović. Novi č lanovi postaju basista Zoran Radosavljević, gitarista Duš an Radivojević i klavijaturista Nebojš a Marković, ali se promene tu ne zaustavljaju. Album " Druga plovidba" snimaju sa producentom Zlatkom Manojlović em, muziku radi Nenad, tekstove Predrag, a pesma " U suton" komponovana je na stihove Dobriš e Cesarić a. Na Splitskom festivalu 1980 godine na fudbalskom stadionu " Hajduka" nastupaju u okviru rock več eri sa još trinaest grupa U to vreme postiž u veliki uspeh u Bosni, a i u daljem toku karijere tu ć e imati najverniju publiku Sve do poč etka rata, naravno. Te 1980. godine u JNA odlazi Boban Pavlović, a menja ga Zoran Stamenković (ex Kerber). Istog leta poč inju da sviraju u ferijalnom naselju u Makarskoj gde ć e biti redovna pojava u sledeć im sezonama. Album " Ipak verujem u sebe" donosi nove hitove " Još uvek sanjam" i " Burna pijana noć ". Poč etkom 1982. godine u grupu se vrać a bubnjar Boban Pavlović i kao predgrupa nastupaju na koncertu Dž oa Kokera (Joe Cocker) u hali Pionir. Samostalni koncert drž e na Taš majdanu 10. juna 1983 godine sa predgrupama Potop i Kerber. Lider zemunske jazz rock grupe Potop, klavijaturista Saš a Lokner, ubrzo postaje č lan Galije. Oktobra iste godine, u Manč esteru, sa producentom Gordonom Roulijem (Gordon Rowley) snimaju album " Bez naglih skokova" Materijal je miksovan u Kaliforniji Ploč a ne donosi nijedan hit, a pesmu " Ti me svojom hladnoć om ne kuš aj" komponovali su na stihove Sergeja Jesenjina. Krajem 1983. godine dobijaju zanimljivo priznanje iz Splita. U okviru ankete za istraž ivanje omladinskog turizma, proglaš eni su " najboljim ž ivim događ ajem na obali". U rodnom Niš u, započ inju redovne nedeljne koncerte u Muzič kom klubu 81 na kojima sviraju obrade svetskih standarda. Saš a Lokner odlazi kod Bajage i Instruktora, a klavijature krać e vreme svira Aleksandar Ralev. U to vreme im stiž e gitarista Ž an Ž ak Roskam, poreklom iz Zaira, inač e Belgijanac. Buduć i da se Roskam ož enio devojkom iz sela kraj Makarske, preselio se u Jugoslaviju i tokom leta se upoznao sa č lanovima Galije Roskam je od 1984 godine svirao u grupi D Boys, a 1986. godine prelazi u Galiju i sa njima snima album " Digni ruku". Na ploč i se naš la njegova pesma " Winter's Corning" za koju je tekst napisala pevač ica Dani Klain iz grupe Vaya Con Dios. Producent ploč e je Nenad Stefanović Japanac, a gostuju Saš a Lokner, trubač Goran Grbić, saksofonista Nenad Petrović i Bobana Stojković koja je pevala prateć e vokale Sasvim novi kurs Galija preuzima na ploč i " Daleko je Sunce" sa novim saradnicima klavijaturistom i flautistom Batom Zlatković em i Radomanom Kanjevcem koji je grupi doneo drugač ije ideje i tekstove. Zlatković je diplomirao na Muzič koj akademiji u Sarajevu, odsek flauta. Galija mu je bila prvi profesionalni sastav, Kanjevac, novinar II programa Radio Beograda, prvi put se u Galiji ogledao kao autor tekstova za grupu, a doneo je plan o objavljivanju trilogije koja bi se bavila stvarnoš ć u zemlje u neminovnoj tranziciji. Album " Daleko je Sunce" producira Duš an Petrović Š ane, a gosti su Komelije Kovač, Š aš a Lokner, Nenad Stefanović, orkestar Fejata Sejdić a, Ivica Vdović VD i mnogi drugi. U naslovima pesama kao i same ploč e, nalaze se citati preuzeti od Dobrice Ć osić a, Vima Vendersa, Branka Ć opić a, Ive Andrić a, Laze Lazarević a i Alekse Š antić a. Bata Zlatkovic se potpisuje kao autor udarnih pesama " Da li si spavala", " Mi znamo sudbu" gde je i koautor teksta. Tu su i dobro prihvać eni " Intimni odnosi", " Orlovi rano lete", " Kao i obič no". Pesma " Zebre i bizoni" u originalu je trebalo da se zove " Brioni", ali buduć i da je zadirala u enigmu Tito, jedino se tekst za nju ne nalazi na omotu. Posle ove ploč e, grupu napuš ta dugogodiš nji č lan Zoran Radosavljević, a dolazi basista Predrag Milanović sa kojim 1989. godine snimaju " Korak do slobode" Autori muzike su Nenad, Bata i Roskam, autor tekstova Kanjevac, a producent Š aš a Habić. Uvodnu i završ nu temu na ploč i komponovao je Zlatkovic, a odsvirali su je trubač Boban Marković iz Vladič inog Hana i sam Zlatkovic na flauti U pesmi " Sloboda" sa Nenadom Milosavljević em peva Goran Š epa iz niske grupe Kerber. Ključ ne pesme " Na tvojim usnama", " Kopaonik", " Sloboda", opet komponuje Zlatkovic a sigurni aduti su " Korak do slobode", " Kad me pogledaš " (obe N-Milosavljević) i " Nasmeš i se". Roskamov lež eran reggae u " Ljubavnoj pesmi" upotpunjen je ironič nim tekstom na sve aktuelniju temu - nacionalizam Te 1989 godine nagradu za rock kompozitora godine na festivalu MESAM dobija Nenad Milosavljević. U Galiju dolazi novi basista, Beograđ anin Duš an Karadž ić. Poč etkom 1990. godine sa Sapama Riblja č orba, Valentino, Viktorija, Bajaga i Instruktori uč estvuju na trodnevnim koncertima u Temiš varu. Iste godine objavljuju album najveć ih hitova " Još uvek sanjam" za koji su neke od starijih pesama ponovo snimljene. U vreme prvih viš estranač kih izbora u Jugoslaviji, pripremaju maksi singl, predizbornu ploč u na kojoj je trebalo da se pojave pesme " On je isti kao on", " Ti si moja jedina Partija", " Posle svega" i " Komunista" (gostujuć i vokal Š aban Bajramović). Ali do realizacije ploč e, iz nejasnih politič kih razloga, nikada nije doš lo. Albumom " Istorija ti i ja" 1991 godine završ avaju trilogiju, Produkciju je radio Nikš a Bratoš (Valentino), ploč a je snimana u Titogradu, a miksovana u Zagrebu Kao gosti pojavljuju se frulaš Bora Dugić, Saš a Lokner, basista Slaviš a Pavlović Stenli i ansambl Renesans. Sa ploč e se izdvajaju pesme " Trava", " Skadarska", " Trube" i " Seti se maja". Juna iste godine sviraju kao predgrupa na koncertu Boba Dilena u Zemunu. Avgusta poslednji put sviraju u Sarajevu. Zbog narasle napetosti u zemlji, Ž an Ž ak Roskam napuš ta grupu i vrać a se u Belgiju Njega menja Beograđ anin Dragutin Jakovljević. Sa novom postavom objavljuju CD " Ni rat ni mir" na kome je izbor pesama iz trilogije uz dva nova snimka " Pravoslavlje" i " Na Drini ć uprija". Te dve pesme objavljene su i na promo singlu koji je deljen publici na njihovom koncertu u Sava centru decembra 1991 godine. Na tom nastupu su im se pridruž ili orkestar Fejata Sejdić a, hor flauta, kamerni hor Sveti Đ orđ e i pijanista Miloš Petrović. Godinu dana kasnije opet organizuju veliki koncert u Sava centru povodom stogodiš njice Srpske knjiž evne zadruge. Snimaju poklon - singl sa obradama pesama " Mi nismo sami" grupe Film i " Sanjam" Indeksa. Na koncertu se kao goš ć a, posle mnogo godina anonimnosti, pojavljuje Olivera Katarina. Poč etkom 1993. godine grupu napuš ta Bata Zlatkovic koji se povlač i iz muzike sve do 1996. kada za PGP RTS objavljuje ploč u " A be da be". Novi klavijaturista Galije je Oliver Jezdić, a novi basista Bratislav Miloš ević. Sa njima na Kipru 1994. godine snimaju dupli album " Karavan" u produkciji Saš e Habić a. Kao autor tekstova ponovo se potpisuje i Predrag Milosavljević, a Kanjevac posle ove ploč e prekida saradnju sa Galijom. Kao gost na akustič noj gitari svira Dragan Jovanović (Generacija 5). Ploč a donosi osamnaest pesama od kojih su " Petlovi" obrada izvorne narodne. Tokom leta ploč u promoviš u serijom besplatnih koncerata na otvorenom prostoru U okviru toga drž e koncert u parku kod Skupš tine Beograda U proleć e 1996 godine objavljuju album " 13" na kome su pored tekstova Predraga Milosavljević a i stihovi pesnika Branka Radič ević a, Stevana Raič ković a i Petra Pajić a. Leta 1997 godine grupa objavljuje još jednu kompilaciju " Več ita plovidba" i snima CD " Voleti, voleti". O grupi Galija objavljena je istoimena knjiga koju je napisao Milan Kerković, novinar iz Niš a, kao i knjiga tekstova sa ploč a. Uz rad sa grupom, Nenad Milosavljević paralelno komponuje pozoriš nu muziku Tokom svih ovih godina opremio je preko š ezdeset predstava za koje je dobio š est nagrada. Radoman Kanjevac je objavio knjigu poezije " Otvoreno pismo" (Prometej 1995.) i " Reci za pevanje" (SKC 1995.) u kojoj su tekstovi pesama sa ploč a Galije, a na njegove tekstove pesme su snimali YU grupa i Viktorija.
|