Ãëàâíàÿ ñòðàíèöà Ñëó÷àéíàÿ ñòðàíèöà ÊÀÒÅÃÎÐÈÈ: ÀâòîìîáèëèÀñòðîíîìèÿÁèîëîãèÿÃåîãðàôèÿÄîì è ñàäÄðóãèå ÿçûêèÄðóãîåÈíôîðìàòèêàÈñòîðèÿÊóëüòóðàËèòåðàòóðàËîãèêàÌàòåìàòèêàÌåäèöèíàÌåòàëëóðãèÿÌåõàíèêàÎáðàçîâàíèåÎõðàíà òðóäàÏåäàãîãèêàÏîëèòèêàÏðàâîÏñèõîëîãèÿÐåëèãèÿÐèòîðèêàÑîöèîëîãèÿÑïîðòÑòðîèòåëüñòâîÒåõíîëîãèÿÒóðèçìÔèçèêàÔèëîñîôèÿÔèíàíñûÕèìèÿ×åð÷åíèåÝêîëîãèÿÝêîíîìèêàÝëåêòðîíèêà |
Partibrejkers
(Beograd)
Zoran Kostić Cane (rođ en 17. avgusta 1964. u Beogradu) pevač ku karijeru je započ eo u sastavu Urbana gerila da bi nastavio kao frontmen Radnič ke kontrole u kojoj su još bili bubnjar Ž ika Todorović, basista Srđ an Đ ile Marković i gitarista Darko Milojković. Sa snimcima " Dosada" i " TV u koloru" pojavili su se na kompilacijskom albumu " Artistič ka radna akcija" (Jugoton 1981,). Na tim snimcima gostovali su gitarista Ljuba Sedlar (ali je svirao bubnjeve) i bubnjar Relja Obrenović iz grupe Petar i zli vuci. Radnič ka kontrola je nastupila 1981. godine na smotri ABRS na Taš majdanu kada je zbog Canetovog provociranja publike koncert prekinut, a njegovo ponaš anje je izazvalo i moralno politič ke rasprave u dnevnim novinama. Nastupali su kao predgrupa u Ljubljani na poslednjem nastupu Š arla akrobate oktobra 1981 godine š to je ujedno bio i njihov poslednji koncert. Avgusta 1982 Cane, bubnjar Goran Bulatović Manza (rođ en 1959), gitarista Nebojš a Antonijević Anton (rođ en 20. februara 1961. u Zemunu) i gitarista Ljubiš a Kostandinović (rođ en 1959) formiraju Partibrejkerse. Manza i Ljuba su svirali zajedno u grupi Republika, a Anton je u drugoj polovini sedamdesetih svirao u grupama BG 5 (sa Ivkom Vdović em, Bojanom Pecarom), Butik i Š ine. Ujedno je gostovao na ploč ama drugih grupa, potpisujuć i se kao Riki Rif. Shodno svom prilič no razuzdanom ponaš anju u to vreme, po Canetovom dož ivljaju samih sebe a u Manzinom prevodu, nazvali su se Partibrejkers (Ž urkolomci). Prvi nastup imali su 4 oktobra 1982. godine u Dadovu kao predgrupa sastavu The Fifties. Tokom sledeć e godine sviraju sve intenzivnije. U Zagrebu su jednom prilikom za tri dana održ ali pet koncerata. Poš to ih je paž ljivo sluš ao, za peti nastup zvuk je uradio Dž oni Š tulić i č ak se ponudio da im bude producent. Na ploč i " Ventilator 202" (PGP RTB 1983) bila je objavljena njihova pesma " Radio utopija", a na radio programima č esto su emitovani demo snimci pesama " Hiljadu godina" i " Več eras". Nove verzije tih pesama ubrzo se pojavljuju na singlu Prvi LP snimaju u beogradskom studiju 0, a produkciju rade zajedno sa Kojom. Rhythm i blues u njihovom tumač enju, pojač an punk energijom, donosi im poš tovanje publike, a pesme " Ulič ni hodač ", " Ona ž ivi na brdu", " Gubitnik", " Ako si..", " Stoj, Dž oni", nude š ture, generacijski prepoznatljive iskaze. Na snimanju su gostovali Branislav Petrović Banana (usna harmonika) i B. Trivić (saksofon). Omot ploč e je radio Anton a u pesmi " Stoj, Dž oni" iskoristili su prepev starog hita Caka Berija " Johnny B Good" koji je sredinom š ezdesetih godina uradio Tomi Sovilj. Uprkos dobrom prijemu debija, posle presluš avanja demo snimaka za drugi LP, u Jugotonu im zatvaraju vrata pod izgovorom da u pesmama nema dovoljno bunta. U leto 1985. godine Manza napuš ta grupu, pa Partibrejkersi jedno vreme nastupaju sa Keletom (Disciplina kič me), a decembra 1985. godine prestaju sa radom. Posle krać eg Antonovog izleta sa grupom Plać enici, ponovo se okupljaju juna 1986. godine. Za bubnjevima je Vlada Funtek (ex Plać enici), a novi basista je Dime Todorov Mune (ex Radost Evrope) Ubrzo iz grupe odlazi Ljuba. U mestu Bukovac, u studiju Milana Ć irić a, snimaju materijal za novu ploč u koju ponovo niko ne ž eli da objavi, a traka mesecima stoji u PGP RTB-u. U beogradskom Lotos baru 1987. godine organizuju dva koncerta i od zarade kupuju š esnaest Aleksandar torti koje poklanjaju nezbrinutoj deci u Zveč anskoj ulici. Maja 1988 godine grupu napuš ta Vlada Funtek, jedno vreme sa njima svira Marko Milivojević, a 1989 godine dolazi Igor Borojević (ex Potop, Banana) Marta 1988 godine najzad izlazi drugi album koji je trebalo da se zove " Kobila i pastuv preljubnik", ali je dizajner zaboravio da stavi naslov na omot. Ploč a donosi nove priloge za ozbiljnu karijeru: " Ja se ne vrać am", " Prsten", " Meseč eva kć i", " Pet ispod nule", " Nema cure". Pesmu " Put" su naknadno snimili marta 1988. godine ukazujuć i na novi muzič ki put U to vreme MTV snima prilog o grupi. Februara 1989. godine rade nove demo snimke. Pomaž e im Srđ an Gojković Gile iz Električ nog orgazma u ulozi ritam gitariste. Novembra 1989 godine objavljuju treć u ploč u sa takođ e lepljivim pesama " Kreni prema meni", " Zemljotres", " Hipnotisana gomila", " Ono š to pokuš avam sad". Produkcijom se bavio Milan Ć irić a Anton peva glavni vokal u " Nema cure koja ne voli". Kao gost uč estvuje Pera Joe sa svojom nezaobilaznom usnom harmonikom. Tokom 1990. godine sviraju prvu veliku jugoslovensku turneju za koju se ubrzo ispostavilo da je bila i poslednja, bar u granicama SFRJ. Nastupaju i kao predgrupa na jugoslovenskim koncertima grupe Motorhead. Krajem 1990. godine iz grupe odlazi Igor, a zamenjuje ga Borko Petrović (ex Baby Kate). U toj postavi objavljuju ž ivu kasetu " Zabava još traje" snimljenu jula 1991 godine na koncertima u Zrenjaninu i Vrš cu. Februara 1992 godine na njihovom koncertu u SKC-u uč eš ć e uzimaju Emir Kusturica (ex Zabranjeno puš enje), Dž oni Dep (ex Rock City Angels, The Kids) i Dž im Dž armuš (ex Del Byzantinees). U to vreme u grupi je ponovo Igor, juna 1992. godine iz grupe odlazi Mune, a na basu je Saš a Vlajsović (ex NBG), a vrać a im se Ljuba. Č lanovi Ekatarine Velike, Električ nog orgazma i Partibrejkersa formiraju ad hoc bend Rimtutituki sa kojim snimaju cinič nu antiratnu pesmu " Sluš aj 'vamo". Promoviš u je 8. marta 1992. godine svirkom na kamionu koji kruž i beogradskim ulicama. Juna 1992 godine Rimtutituki sviraju u Beč u na otvorenom prostoru u okviru antiratnog i antirasistič kog festivala. Septembra 1992. godine u studiju O snimaju demo za sledeć u ploč u. Međ u prvim bendovima iz Srbije, nastupaju u Sloveniji, novembra iste godine. Bivaju odlič no prihvać eni, a mediji su tome posvetili posebnu paž nju. Marta 1993 godine sviraju u Solunu, u klubu Miloš, a organizuju i turneju po Makedoniji. Septembra 1993. godine uč estvuju na zajednič kim koncertima u Pragu i Berlinu sa Električ nim Orgazmom, Ekatarinom Velikom i zagrebač kim Vješ ticama u okviru akcije " Ko to tamo pjeva". Aprila 1994 godine sviraju dva koncerta u Belgiji na multimedijalnom festivalu. Album " Kiselo i slatko" snimaju uz producentsku pomoć Vlade Negovanović a i brojne goste u studiju: Srđ an Todorović (bubnjevi), Zoran Radomirović Š vaba (bas), Milan Mladenović (vokal, gitara i usna harmonika). Š aš a Lokner (klavijature), Nenad Petrović (saksofon), Pera Joe (usna harmonika). Č avke (bubnjevi), Gile (gitara), Branka K (prateć i vokali), Puroni (udaraljke). Pesme kao " Molitva", " Ljudi nisu isti", " Hoć u da znam", nose peč at vremena u kome su nastajale. Posle ploč e je usledila duž a pauza i bilo je neizvesno da li ć e nastaviti zajednič ki rad. Ipak, poč etkom 1996 godine Cane i Anton obnavljaju Partibrejkerse, ojač ani mlađ om ekipom iz Zrenjanina: basista Gojko Š evar (ex Gluve kuč ke), gitarista Srđ an Graovac (ex Gluve kuč ke) i bubnjar Darko Kurjak (ex Oruž jem protivu otmič ara), Objavljuju kompilacijski CD " Najbolje od najgoreg" na kome su i dve nove pesme " Ludo i brzo" i " Rođ en '°š ", snimljene februara 1996 godine. Na koncertu u Novom Sadu aprila meseca okupljaju 5 000 posetilaca. Rasprodat koncert, održ an na Taš majdanu 29. juna 1996. godine predstavlja ujedno povratak rock'n'rolla u glavni grad. U isto vreme izlazi im video kaseta " Poslednji dani slobode" (u izdanju B 92), snimljena juna 1991, godine na koncertu u dvoriš tu KST-a. Decembra 1996. godine sviraju u Frankfurtu u pozoriš nom prostoru i dož ivljavaju odlič an prijem, a 14., januara 1997. godine nastupaju na Trgu Republike povodom doč eka Nove Godine pred izuzetno velikim brojem posetilaca. U Londonu, u klubu Zlatni papagaj 17. februara okupljaju oduš evljenu publiku sa prostora bivš e Jugoslavije. CD " Ledeno doba" rade u produkciji Koje, a na snimanju gostuju: Pera Joe (usna harmonika), Saš a Lokner (klavijature), Purani (udaraljke) i duvač ka linija grupe Deca loš ih muzič ara. Ploč u promoviš u velikim besplatnim koncertom koji su pod nazivom " Ne padaj pobednič e" održ ali 3. septembra 1997. godine u podnož ju Kalemegdana, u blizini Nebojš ine kule. Tim nastupom su ujedno obelež ili i petnaesti rođ endan grupe. Cane je gostovao na snimanju solo ploč e " Eto sad vidiš da mož e" Srđ ana Gojković a, " Zaš to da ne" Električ nog orgazma, a Instant Karmi je ustupio pesmu " Ne mož eš mi niš ta" za njihov CD " Roll Over (Godine oktopoda 1987-1996)" (Take It Or Leave It 1996). Pesma " Hoć u da znam" upotrebljena je u filmu " Geto-tajni ž ivot grada". Anton je svirao na Giletovoj ploč i " Eto sad vidiš da mož e" i " Letim sanjam diš em" Električ nog orgazma, Igor Borojević od 1990 godine radi kao producent tako da je potpisao ploč e Bjesova, Kristala, Pilota, Dž a ili bu i drugih. Komponuje za pozoriš te, muzika za predstavu " Tramvaj zvani ž elja" objavljena je na istoimenoj kaseti u izdanju Metropolis Records 1994. godine. Polovinom 1997. godine otvorio je studio Fabrika.
|