Ãëàâíàÿ ñòðàíèöà Ñëó÷àéíàÿ ñòðàíèöà ÊÀÒÅÃÎÐÈÈ: ÀâòîìîáèëèÀñòðîíîìèÿÁèîëîãèÿÃåîãðàôèÿÄîì è ñàäÄðóãèå ÿçûêèÄðóãîåÈíôîðìàòèêàÈñòîðèÿÊóëüòóðàËèòåðàòóðàËîãèêàÌàòåìàòèêàÌåäèöèíàÌåòàëëóðãèÿÌåõàíèêàÎáðàçîâàíèåÎõðàíà òðóäàÏåäàãîãèêàÏîëèòèêàÏðàâîÏñèõîëîãèÿÐåëèãèÿÐèòîðèêàÑîöèîëîãèÿÑïîðòÑòðîèòåëüñòâîÒåõíîëîãèÿÒóðèçìÔèçèêàÔèëîñîôèÿÔèíàíñûÕèìèÿ×åð÷åíèåÝêîëîãèÿÝêîíîìèêàÝëåêòðîíèêà |
Bajagic momČilo Bajaga
(Beograd)
Momč ilo Bajagić je rođ en 19 februara 1960. u Bjelovaru, ali je odrastao u Zemunu Uoč i porođ aja, njegova majka je bila u poseti kod rođ aka, tako da je Bajaga u Bjelovaru proveo samo prve dane svog ž ivota. Karijeru je započ eo 1974. godine kao pevač u sastavu TNT Tada je napisao i prvi tekst i to za pesmu " Dvadeseta noć " Po raspadu sastava, leta 1976. godine, preš ao je u grupu Ofi koju je vodio orguljaš Toma Stojkovic Ofinger. Bajaga je svirao bas, bubnjeve Dragan Đ erić Đ era a pevač je bio Ž ivorad Ž ika Milenković. Kada je Toma Ofinger napustio muziku, Bajaga, Đ era i novi orguljaš Dragan Pliš ko su sa gitaristom Rajkom Kojić em osnovali sastav Glogov kolac. Grupa je održ ala samo jedan koncert i prestala sa radom Razoč aran, Bajaga se povukao. Odbio je poziv Bobana Petrović a da pređ e u sastav Zdravo Rajko Kojić je pristupio sastavu SOS, a zatim i Ribljoj č orbi u koju krajem 1978. godine dovodi Bajagu na mesto ritam gitariste. Bajaga je sa Ribljom č orbom snimio pet albuma i komponovao muziku za pesme " Nemoj sreć o, nemoj danas", " Evo ti za taksi", " Dva dinara druž e", " Ne veruj ž eni koja puš i Drinu bez filtera (ostavi je)", " Kazablan-ka", " Mangupi vam kvare dete" a kompletan je autor pesama " Ja sam se lož io na tebe", " Baby, Baby I Don't VVanna Cry", " Muzič ari koji piju" i " Kad hodaš ". Tokom rada sa Ribljom č orbom Bajaga je napisao niz nepretencioznih, duhovitih pop pesama koje se nisu uklapale ii stil grupe, pa je resio da ih objavi na solo ploč i Kako je već ranije pravio izlete sa ad hoc grupom Frka (spot za pesmu " Pustite me druž e" emi-tovan je u TV emisiji " Rokenroler" reditelja Borisa Miljković a i Branka Dimitrijević a), spontano je okupio ekipu saradnika oko ploč e " Pozitivna geografija". Buduć e Instruktore č inio je niz proverenih beogradskih muzič ara Dejan Cukić (rođ en 1959.) je ranije pevao u grupama Dizel, Tilt, Bulevar, a u to vreme je radio kao novinar magazina " Rock". Basista Miroslav Cvetković Cvele (rođ en 1953.) svirao je u grupama Tilt, Pop maš ina i Papatra. Gitarista Nenad Stama-tović (rođ en 1955.) bio je u grupama Tilt, Zebra, Suncokret i Bulevar. Bubnjar Vlada Golubović (rođ en 1957) delovao je u Tiltu, Suncokretu i Ribljoj č orbi. Pevač Ž ika Milenković (rođ en 1958) je posle sastava Ofi osnovao grupu Mač ori, a pet godina je glumio u amaterskom pozoriš tu Teatar Levo. U vreme rada na solo albumu Bajagina ambicija bila je da i dalje ostane č lan Riblje č orbe a da nagomilane pesme samo zabelež i na ploč i. Materijal je snimao u iznajmljenom stanu i Studiju 5 uz producentsku pomoć Kornelija Kovač a Na ploč i su svirali i Neš a Stefanović Japanac (bas). Dragan Jovanović (gitara), Kire Mitrev (trombon), Ivan Š vager (klarinet), a u temi " Papaline" pevala je Suza-na Petrič ević. Ploč a se pojavila krajem januara 1984 godine a efektne pesme " Limene trube", " Tekila-gerila", " Mali slonovi", " Marlena", " Pustite me druž e" izazvale su brzu pozitivnu reakciju publike. Na ploč i se naš la i angaž ovana " Znam č oveka" posveć ena Deri, kolegi iz prvih zajednič kih grupa. Još uvek nemajuć i jasnu ideju o komunikativnosti svojih pesama, Bajaga je na nagovor drugih pristao da povodom ploč e održ i nekoliko koncerata. Prvi nastup imali su u zagrebač kom klubu Kuluš ić 12 aprila 1984. godine i uhvatili su publiku na prepad, iznenadivš i ih energijom i svež im pesmama Sa njima su svirali Kornelije Kovač i klavijaturista Dragan Mitrić (ex Bulevar), Tokom boravka u Zagrebu, Bajaga i Cukić su otpevali prateć e vokale u pesmi " Uhvati ritam" Parnog valjka i tako im se zahvalili za pozajmljenu bubnjarsku membranu koju su koristili na koncertu U organizaciji lista " Rock", zvanič nu promociju ploč e imali su u beogradskom Domu sindikata 21. aprila i tada su prvi put (po ideji Petra Popović a) nastupili pod imenom Instruktori Kao predgrupe su odabrani sastavi Valentino i Bezobrazno zeleno Koncert je završ en trijumfom i oduš evljenjem pretež no tinejdž erske publike. Prijemč ivost Bajaginih pesama izazvala je potrese u Ribljoj č orbi. On 19 jula 1984 godine dobija otkaz u matič noj grupi i otvoren prostor da se potpuno posveti svojoj karijeri. Tog leta Instruktori kreć u na turneju po radnim akcijama, a sa njima klavijature svira iskusni muzič ar Rade Radivojević. Krajem godine Bajaga u anketi lista " Rock" dobija titulu rockera godine, a muzič ari njegovu ploč u stavljaju na prvo mesto. Već poč etkom 1985. godine snimaju ploč u " Sa druge strane jastuka" u produkciji Kornelija Kovač a i Š aš e Habić a. Pored č lanova grupe, na ploč i svira č itav niz muzič ara: Branko Mač ić (jazz gitara), Stjepko Gut (tru-ba, fligel horna), Sava Medan (kontrabas), Jovan Maljoković i Mić a Marković (saksofon) i drugi. Ploč a donosi efektne hitove " 220", " Dvadeseti vek", ali i balade " Zaž muri", " Sa druge strane jastuka", " Dobro jutro, dž ezeri". Pored Bajage, kao autor se iskazao Ž ika Milenković. Njih dvojica su zajedno napisali pesmu " Francuska ljubavna revolucija" Na ploč i se naš la i " Vidi š ta sam ti uradio od pesme, mama", obrada starog hita s poč etka sedamdesetih " What Have They Done To My Song, Ma? " pevač ice Melani (Melany Safka) Menadž er grupe postaje Š aš a Dragić (rođ en 1960.) koji je pre toga radio sa sastavom U š kripcu, a poč etkom osamdesetih godina se bavio i komponovanjem, pa je njegove pesme na svojim ploč ama snimio Đ orđ e Mar-janović. Već marta 1985. godine Bajaga je u okviru manifestacije " BG-ZG: Bolje vas naš li" zagrebač koj publici u klubu Kuluš ić predstavio nove pesme, a reakcije su definitivno potvrdile da u tom gradu imaju jako uporiš te Nekoliko dana kasnije, u noć i izmeđ u 9 i 10. marta, grupa nastupa u francuskom gradu Tuluzu na manifestaciji Noć mediteranskog rocka. lako su svirali u č etiri ujutro, publika ih je oduš evljeno prihvatila i tri puta pozvala na bis Koncert je direktno prenosila i francuska televizija. Posle tog nastupa iz grupe odlazi Rade Radivojević, a zamenjuje ga klavijaturista Š aš a Lokner (rođ en 1964) koji je pre toga svirao u jazz rock grupi Potop i Galiji. Odlič an prijem druge ploč e, Bajaga i Instruktori su potvrdili na jugoslovenskoj turneji, ali i nastupima na Taš maj-danu 8. i 9. juna Prvi taš majdanski koncert ostao je zabelež en kao " kiš ni" jer je grupa svirala pod provalom pravog letnjeg pljuska, ali to nimalo nije smetalo ni publici, ni izvođ ač ima. U proleć e 1985 godine Bajaga i Cukić su sa najpopularnijim domać im izvođ ač ima uč estvovali u snimanju pesme " Za milion godina" autora Dragana Ilica i Mladena Popović a. Reč je o YU Rock misiji koju je inicirao č asopis " Rock" paralelno sa humanitarnom akcijom Band Aid, irskog muzič ara Boba Geldofa. Singl sa tom pesmom poklonjen je č itaocima u listu " Rock", a koncert domać ih muzič ara održ an je juna na Zvezd-nom stadionu. Od svih uč esnika, Bajaga i Instruktori su proš li najbolje, a publika je, izvođ enje pesme " Zaž muri" već po obič aju obogatila hiljadama upaljenih š ibica. Te jeseni u okviru jugoslovenske delegacije, Instruktori i Bijelo dugme nastupaju u Moskvi na Festivalu omladine i studenata. Koncert Bajage i Instruktora u parku " Gorki" morao je da bude prekinut zbog loš eg obezbeđ enja. Strahovalo se da bi oko sto hiljada okupljenih ljudi moglo da izazove guž vu u kojoj bi sigurno bilo i ozbiljnijeg povređ ivanja. Tokom sledeć ih dana Instruktori su svirali u hali Dinamo, Zelenom teatru (sa sastavima Misty In The Roots i Evervthing But The Girl), Domu pionira i pozoriš tu Vah-tangov. Po povratku u Jugoslaviju nastavili su turneju koja je obuhvatila sto dvadeset nastupa Zbog velikog interesovanja publike, č este su svirke po sportskim halama. Instruktori uč estvuju i na rock več eri festivala Intertalent u Pragu Pri svođ enju rač una 1985. godine, po glasanju mizič kih kritič ara u listu " Rock", Instruktori su proglaš eni najboljom grupom, Bajaga je osvojio titulu rock muzič ar sezone, " Zaž muri" je bila najbolja pesma, a " Sa druge strane jastuka" ploč a godine LP je prestigao tiraž od 350 000, primeraka a grupa je od Saveza socijalistič ke omladine Jugoslavije dobila plaketu " 25 maj" Umorni od turneja, Instruktori su proglasili pauzu tokom koje su Lokner i Golubović svirali jazz u klubovima sa Stjepkom Gutom, pijanistom Misom Krstić em i saksofonistom Nenadom Petrović em. Ponovo su se okupili leta 1986. godine da bi snimili LP " Jahač i magle" u produkciji Š aš e Habić a. Na ploč i su gostovali Josipa Lisac (u pesmi " Ja mislim 300 na sat"), Kor-nelije Kovač, Nenad Petrović, basista Bata Bož anić, gitaristi Duda Bezuha, Rajko Kojić, Vlada Negovanović, Jane Parđ ovski, trubač Goran Grbić i klavijaturista Đ orđ e Petrović. Pored Bajaginih sigurnih aduta " 442 do Beograda", " Strah od vozova" i " Rimljani", Ž ika Milenković je napisao muziku za hipi orijentisanu " Samo nam je ljubav potrebna" u kojoj je upotrebljen citat iz pesme " Ali You Need Is Love", tandema Lenon-Makartni. Kao najava za LP u listu " Rock" je poklonjena singl ploč a sa pesmom " All You Need Is Love (verzija 1986)", a na B-strani je kroz inserte novih pesama, predstavljena ploč a " Jahač i magle". Singl je odš tampan u 99 999 primeraka, koliki je bio i tiraž novine Po objavljivanju albuma, grupa je imala uspeš nu turneju koju je krunisao nastup na Beogradskom sajmu 22. novembra 1986. godine pred oko dvadeset hiljada posetilaca Ploč a je opet stekla epitet najbolje za tu godinu a grupa je dobila Estradnu nagradu SR Srbije. Posle uspeš nog posla opet su objavili pauzu. Bajaga je otputovao na Tajland a juna 1987. godine Dejan Cukić je snimio solo ploč u " Spori ritam" Instruktori su zatim krenuli na dvomeseč nu turneju po Sovjetskom Savezu u okviru koje su održ ali č etrdeset i č etiri koncerta. Po povratku u Jugoslaviju, Cukić je okupio prateć i bend i koncertno promovisao svoju ploč u. U proleć e 1988. godine sporazumno je napustio Instruktore i posvetio se solo karijeri. Sledeć u ploč u Bajaga i Instruktori snimaju u jesen 1988 godine u Novom Sadu u produkciji Š aš e Habić a. Ploč a je dobila naziv " Prodavnica tajni" po knjizi italijanskog pisca Dina Bucatija Ž ika Milenković se iskazao kao koautor sa Bajagom u pesmama " Ruski voz", " Ž ivot je nekad siv-nekad ž ut" i " Vesela pesma" Nove tendencije uvedene su u etno orijentisanim " Plavi safir" i " Vesela pesma", upozoravajuć oj " Verujem-ne verujem" i svedenoj, ali ubedljivoj baladi " Otkada tebe volim" Pojednostavivš i zvuk, Bajaga je ponudio pesme delimič no zasnovane na akustič nim gitarama i klavijaturama, bez upliva duvač a i brojnih gostiju. Rezultati sledeć e uspeš ne jugoslovenske turneje objavljeni su na duploj ž ivoj ploč i " Neka svemir č uje nemir" na kojoj su se naš li snimci sa koncerta u zagrebač kom Domu sportova od 6. marta 1989. godine i sa novosadskog EBU Rock festivala na kome su svirali 15. septembra iste godine. A-stranu te ploč e zauzeli su studijski snimci novih pesama " Na vrhovima prstiju", " Idem (kao da ne idem, a idem)" koju je otpevao koautor Ž ika Milenković i " Neka svemir č uje nemir" (obrada indijske narodne pesme) Tu su i prearanž irane studijske verzije pesama " Tekila gerila" i " Tamara". Na ploč i se č uje i najava Draž ena Vrdbljaka snimljena na nastupu Instruktora u klubu Kuluš ić 8 decembra 1984. godine. Tokom koncertnog predstavljanja " Prodavnice tajni" Instruktori su održ ali dva rasprodata koncerta u beogradskom " Pioniru". Uprkos narastajuć em nacionalizmu svuda u Jugoslaviji su bili dobro prihvać eni. Jedini incident imali su na koncertu u Splitu kada su ih fudbalski navijač i, poznatiji kao Torcida, gađ ali bocama, kamenjem i š estarima. Koncert je normalno profunkcionisao tek kada su ljudi iz Bajaginog obezbeđ enja izbacili ljubitelje mrž nje iz sale Poč etkom 1990 godine, dva meseca posle pada ru-munskog diktatora Č auš eska, u Temiš varu je održ an trodnevni rock festival na kome su, pored manje poznatih sastava iz Engleske, svirali Instruktori, Riblja č orba, Galija, Viktorija i Valentino. Septembra 1991. godine Bajaga je objavio mini LP " Č etiri godiš nja doba" sa č etiri nove pesme " Dobro jutro", " Uspavanka", " U kož i krokodila" i " Buđ enje ranog proleć a". Na ploč i je gostovala i operska pevač ica Jadranka Jovanović. Posle serije nastupa po Makedoniji, Bajaga je 1992 godine na tamoš njoj sceni dobio Oskara kao najbolji strani pevač Iste godine je imao uspeš ne nastupe i u Sloveniji Polovinom 1993 godine objavljuje LP " Muzika na struju". Autor pesama je Bajaga. " Marinina tema" nastala je za pozoriš nu predstavu " Ž ivot Jovanov" reditelja Darka Bajić a, a Ž ika Milenković je komponovao temu " Nakostreš ena mač ka". U baladi " Golubica" prateć e vokale pevale su Kristina i Aleksandra Kovač, Tanja Jović ević i Marija Mihajlović. Refleksije rata ogledaju se u prvi put jasno politiziranim Bajaginim pes-mama " Ovo je Balkan" i " Gde si" Antiratna " Golubica" nastala je na osnovu muzič ke teme koju je Bajaga odsvirao kod Terazijske č esme u vreme demonstracija koje su započ ele 9. marta 1991. godine Ploč a je promovisana koncertima po Crnoj Gori i Makedoniji i rasprodatom svirkom u novobeogradskoj Hali sportova 15. oktobra 1993. godine. U to vreme Bajaga č esto sam nastupa po diskotekama u inostranstvu. Poč etkom 1994. godine za nastupe Instruktora u Sloveniji vlada veliko interesovanje i kad njihove vlasti odbiju da izdaju vize č lanovima grupe, izbija politič ki skandal koji su osudili slovenač ki mediji Posle intervencije predsednika Milana Kuč ana, grupa dobija vize i trijumfuje u rasprodatoj hali Tivoli. Po povratku u Beograd marta 1994. godine, u Domu sindikata, tokom tri nastupa, Instruktori obelež avaju desetogodiš njicu rada. Posle tih koncerata Dragić i Bajaga prekidaju saradnju Od tada Bajaga menadž erske poslove obavlja sam. Novembra iste godine posle koncerta u Priš tini, dugo skrivana nezadovoljstva u grupi izbijaju na površ inu i Bajaga raspuš ta grupu, uruč ujuć i direktan otkaz Stamatović u i Golubović u. U to vreme Bajaga uz Š aš u Loknera radi muziku za film " Ni na nebu ni na zemlji" reditelja Mise Radivojević a. Kao gosti, na snimanju su se pojavili č lanovi grupe Legende (u hit pesmi Moji drugovi"). Dragan Jovanović, zaduž en za akustič nu gitaru i Sava Latinović, tarabuk. Prateć e vokale otpevale su Aleksandra i Kristina Kovač a muzika je objavljena na istoimenom CD-u Tokom iste godine Bajaga je uradio muziku za TV seriju " Otvorena vrata" Po obnavljanju Instruktora, Bajaga krajem 1996. godine objavljuje CD " Od biž uterije do ć ilibara" na kome predstavlja nove č lanove: gitaristu Vladu Negovanović a (ex Butik, Dr Spira i ljudska bić a, grupa Slađ ane Miloš ević i Tunel) i bubnjara Č edu Macuru. Bajaga je autor kompletnog materijala, Ž ika Milenković je napisao muziku za " Ne volim zimu" a izdvojile su se pesme " Silikon", " Tvoja je gajba sigurna", " Nezgodna je varijanta (jedna od......)". Produkciju ploč e radili su Bajaga i č lanovi grupe, a Š aš a Habić je svirao violonč elo. Materijal sa ploč e Instruktori su promovisali besplatnim koncertom na beogradskom Trgu Republike 12. maja 1997. godine. Tokom devedesetih godina Bajaga je osvojio sigurne pozicije u klubovima u inostranstvu, a njegovu publiku najč eš ć e č ine mladi koji su zbog rata napustili prostor bivš e Jugoslavije 0 Bajagi je objavljena knjiga fotografija " Bajaga i Instruktori" (Kamenko 1990.) i biografija " Obe strane jastuka" (Centar za geopoetiku 1997.) novinara Ivana Ivač ković a Decembra 1977. godine u Sloveniji je objavljen CD " Neizbrisano" na kome su pored neobjavljenih materijala i remikso-vane pesme sa ploč e " Č etiri godiš nja doba" Sa Ribljom č orbom Bajaga je dobio dva Oskara popularnosti, a sa Instruktorima tri Tokom karijere je napisao pesme " Afrika" i " Za tvoje oč i" za Zdravka Č olić a, tekstove za pesme " Kairo", " Klovn i smrt" i " Neko je tu" za Slađ anu Miloš ević i pesmu " Ulice mrač ne nisu za devojke" za grupu Aska Producirao je debi LP grupe Bezobrazno zeleno (PGP RTB 1983). Na festivalu u Herceg Novom 1994. godine dobio je nagradu za filmsku muziku za " Ni na nebu ni na zemlji" Po odlasku iz Instruktora, Nele Stamatović je jedno vreme svirao u Grč koj a zatim je snimio solo ploč e " Istina" (PGP RTS 1994) i " Vruć e, mokro, klizavo" (Hi Fi Centar 1997) Uz rad sa Instruktorima Ž ika Miienković paralelno predvodi sastav Babe. Vlada Golubović se posvetio jazz muzici i drž i š kolu za bubnjare. Miroslav Cvetković radi kao studijski snimatelj a sa Rastkom Ć irić em i Nebojš om Ignjatović em je kao basista, producent i aranž er uč estvovao u realizaciji zanimljive ploč e " The Rubber Soul Project" (PGP RTS 1996.) na kojoj su snimljene pesme u maniru The Beatles. Š aš a Lokner radi kao cenjeni studijski muzič ar. Sa Lazom Ris-tovskim je snimio CD " Naos" (Komuna / PGP RTS 1994.). Komponovao je muziku TVfilm " Sile u vazduhu", pozoriš ne predstave " Boys Life", " Vasilisa prekrasna", " Carev zatoč nik", " Baš Č elik" i " Balkanska rapsodija". Snimio je muziku za reklame i TV š pice RTS-a. Na koncertima je pratio Zdravka Č olić a, Ramba Amadeusa, grupe Van Gogh i S vremena na vreme.
|