:






LAČNI FRANZ






(Maribor)

 

Do osnivanja Lač nog Franza juna 1979. godine, pevač Zoran Predin (rođ en 16. juna 1958 godine u Mariboru) nije imao nikakvih iskustava u radu sa rock grupama. Kao gimnazijalac je pisao poeziju i na nagovor č lanova tadaš nje mariborske grupe Rdeč i deč ki, poč eo je da radi tekstove za pesme Rezultatom je bio zadovoljan, pa im pesme nije dao. Uz svoje tekstove poč eo je da sklapa i muziku, ali bez nekih već ih pretenzija. Juna 1979. godine je slavio rođ endan na Pohorju i po dobrom obič aju se popilo a zatim i zapevalo. U tom izdanju ga je č uo Oto Rimele, tadaš nji gitarista grupe Zevs. Buduć i da im je nedostajao pevač, pozvao je Predina na probu, Na toj nezvanič noj audiciji predlož ili su mu da peva standarde " Feelings" i " Yesterday", ali to nekako nije iš lo. Predin im je ponudio svoje prve pesme i postepeno su poč eli da formiraju repertoar. Na Predinovo insistiranje, nazvali su se Lač ni Franz (Gladni Franz) jer je u to vreme carovala disko muzika tipa Boney M, pa je pridev lač ni znač io da su gladni rock muzike. A na to ih je inspirisao lik Gladni Dž o iz knjige " Kvaka 22". Adekvatno rasprostranjenom imenu Dž o, Franc je odabran kao najč eš ć e ime u Š tajerskoj. Franc je promenjen u Franz iz zezanja, kako su sami objaš njavali.

Odmah su krenuli sa vež banjem, jer nisu ž eleli da izađ u na koncert pre nego š to pripreme dvadesetak stvari. Pored Predina i Rimelea, koji je u to vreme pohađ ao II razred gimnazije, okosnicu grupe č inili su bubnjar Andrej Pintarič, basista Zoran Stjepanovič i klavijaturista Mirko Kosi. Za razliku od njih, Predin je već bio ož enjen i imao je sina, pa se izdrž avao tako š to je radio kao nastojnik u zgradi u kojoj su bili podstanari. Radio je i kao poš tar, noć ni č uvar, agent osiguravajuć eg druš tva, prodavač ploč a i sekretar u Omladinskom kulturnom centru. Aktivno je igrao koš arku i dogurao do kadetskog reprezentativca Slovenije, ali ga je povreda odvojila od sporta.

Prvi već i uspeh grupa je postigla na Omladinskom festivalu u Subotici 1981 godine. Tada su osvojili nagradu za interpretaciju. Ubrzo posle uč eš ć a na festivalu izlazi im debi album " Ikebana" koji su snimili za samo trideset š est sati. Ploč a precizno ocrtava njihov specifič an stil, ali je oporezovana kao š und. Predinovi crnohumorni i metaforama bogati tekstovi prać eni su prilič no komplikovanom muzič kom slikom, tako da na poč etku deluju nekomunikativno, pogotovo š to su otpevani na slovenač kom. Zato je Predin na koncertima uveo praksu dugih prič a izmeđ u pesama u kojima je prevodio svoje tekstove i prič ao anegdote, pa je brzo dobio epitet domać eg Leni Brusa. Sa debi ploč e koju je producirao Boris Bele (Buldož er), izdvojile su se pesme " Praslovan", " Stari vojak" (u kojima Zoran Stjepanovič svira harmoniku), " Š ankrok", " Bitles" i " Bog nima telefona". Krajem 1981. godine prestaju sa radom zbog odlaska već eg dela grupe u JNA, ali pre toga snimaju ploč u " Adijo pamet" Ploč a ponavlja formulu prethodne, ali zbog koncertnog odsustvovanja grupe nije proš la zapaž enije. Ostaje zapamć ena po pesmama " Vaterpolist", " Lent 1980." i " Miss Evrope". Po glasanju kritike u magazinu " Dž uboks" za 1981 godinu, kao grupa su zauzeli drugo mesto (zajedno sa Ribljom č orbom), Predin je proglaš en za najboljeg kompozitora i pevač a, a Oto Rimele je osvojio mesto drugog gitariste u zemlji. U isto vreme iz Zagreba dobijaju nagradu Sedam sekretara SKOJ-a za muzič ku delatnost. Septembra 1983. godine objavljuju album " Ne mi dihat za ovratnik" koji im donosi prvi hit, naslovnu pesmu. Ovog puta svoje ideje sasvim jasno formuliš u u studiju. Biraju komunikativniji stil i mirnije blues orijentisane pesme kao " Prosim, pazi da mi ne pohodiš podoč njakov", " Prvi maj" i elegič nu " Lipa zelenela je". Iste godine Predin glumi u filmu " Rdeč i bugi" Karpa Godine. Pred Novu 1984. godinu su na koncertima u Mariboru i Ljubljani snimili ž ivi album " Sliš i š koljka poje ti" na kome se pojavila samo jedna nova pesma " Naš a Lidija je pri vojakih". Potpisali su je kao grupa Top Zizi jer su imali obič aj da maskirani izlaze na sopstvene koncerte i predstavljaju se kao predgrupa pod tim imenom. " Lidija" je predstavljala folk orijentisanu, neformalnu zezalicu o tada aktuelnim vojnikinjama i u Sloveniji im je donela veliku popularnost. Samo zahvaljujuć i toj pesmi, poč eli su da sviraju i po vrlo malim slovenač kim mestima. Pre toga su najč eš ć e nastupali u Zagrebu, Beogradu i Sarajevu u kome su posebno prihvać eni od novoprimitivne publike. Po vezi autorskog prepoznavanja Predin je 1984. godine gostovao na debi albumu sarajevske grupe Kongres. Smislio je i otpevao refren za pesme " Zarjavele trobente" i " Zabava". Refren iz pesme " Zarjavele trobente" upotrebio je u svojoj pesmi " Jutri bom pujsa razbil" koja se pojavila na sledeć em albumu " Slon med porcelanom" 1984 godine. Autorska stagnacija na toj ploč i rezultirala je prvom velikom krizom, kada su bili na ivici raspada. Buduć i da su se kao kompozitori ravnopravno potpisivali Rimele, Predin i Stjepanovič, doš lo se do dileme kojim putem krenuti. Rimele je resio da sa njima uradi još samo jedan album a zatim pređ e u Laibach i viš e se posveti slikarstvu. Poslednji zajednič ki album " Na svoji strani" doneo im je 1986. godine najveć e uspehe u dotadaš njoj karijeri. Stilski raznovrstan, uz diskretno uvođ enje duvač a, ponudio je pesme koje su i danas njihovi koncertni favoriti: " Naj ti poljub nariš e ustnice", " Ko si rdeč e zvezde š ivala", " Č uvstveno stanje mlade krave" i " Na svoji strani". Ujedno, to je prva studijska ploč a koju su sami producirali. Na promotivnom koncertu u beogradskom SKC-u, na bini sa njima se pojavio Bora Đ orđ ević koji je svirao usnu harmoniku u pesmi " Nasvidenje na plaž i". Đ orđ ević u je to ujedno bio prvi put da se popne na binu SKC-a.

Po odlasku Rimelea, novi gitarista Lač nih postao je Milan Prislan, pre toga č lan nepoznatog mariborskog sastava Grif. Albumom " Sirene tulijo" najavili su prelaz u muzič ki tok glavne struje, a Prislan se odmah predstavio i kao autor. Udarnu pesmu " Zdravljica" (tradicional na tekst France Preš erna), otpevali su zajedno Predin, Pero Lovš in (Pankrti) Vlado Kreshn (Martin Krpan), Jani Kovač ič i glumac Boris Cavazza, Zbog neformalnog nač ina interpretacije pesme, ta obrada je okaraktensana kao nepodobn.a U isto vreme, slovenač ki uč itelji su sa zahvalnoš ć u prič ali Predinu kako decu ne moraju viš e da teraju da uč e tekst pesme, jer ga uveliko znaju. Ploč a donosi još jedan njihov jak koncertni adut baladu " Cakaj me". Poč etkom 1989. godine Zoran Predin i Arsen Dedić snimaju LP " Svjedoci prič e" na kome se nalaze nove verzije njihovih pesama. Ključ ni saradnik u studijskom radu bio je Mirko Vuksanović, klavijaturista Automobila. Dedić je uradio prepev pesme " Cakaj me", njegovu pesmu " Domovina" pevaju zajedno sa Borom Đ orđ ević em Povodom te ploč e organizovali su niz pesnič ko-muzič kih več eri na kojima su ravnopravno nastupali Dedić, Predin i Đ orđ ević Septembra 1989 godine pored brojnih stranih grupa, Lač ni Franz nastupaju na EBU rock festivalu u Novom Sadu, gde uz Bajagu i EKV predstavljaju Jugoslaviju. Album " Tiha voda" snimaju sa još jednim novim č lanom, perkusionistom Ninom Mureš kić em. Milari Prislan komponuje polovinu ploč e, a kao gost, usnu harmoniku svira Vlado Kreslin Prepeve na omotu ploč e uradio je Arsen Dedić Ploč a ih predstavlja prilič no rasvirane i ujednač ene u udarnim pesmama " Tiha voda (Vzami si č as)", " Tam bi rad bil pokopan" " Gremo v nebesa" i " Mirno morje Miki Maus" ' Po objavljivanju ploč e, pomalo umorni od desetogodiš njeg zajednič kog rada, č lanovi grupe sve viš e se posveć uju svojim redovnim zanimanjima, a grupa sa publikom komunicira preko serije kompilacijskih kompakt diskova Predin se okreć e radu na primenjenoj muzici, tako da je dosad komponovao muziku za filmove " Kormoran" (rež ija A. Tomaš ič, 1985), " Trinajstica" (rež ija A Tomaš ič. 1986.), " Decembarski dež " (rež ija B.Sprajc 1990), " Triangel" (rež ija j. Pervanje 1991), " Do konca in naprej" i druge. Radi i muziku za TV serije " Pripovetke iz medenega cvetlič njaka" (1989), " Posel je posel", (1990.) i " Junaki petega razreda" (1996) U pozoriš tu je radio muziku za predstave " Noč ni prizori" (rež ija T. Pandur 1984.) " Vida vidim" (rež ija F. Križ aj 1989), " Stella" (rež ija J Pipan 1991.), " Domač i uč itelj" (rež ija J, Pipan 1992), " Ceš njev vrt" (rež ija B Kobal 1992) " Mein Kampf" (rež ija B. Kobal 1995) i " Moš ki pod posteljo". Deo tog materijala objedinjuje na solo kompaktu " Gate na glavo" koji je ostvario sa, za tu priliku formiranom grupom Los Malancanos. Nju su č inili Mirko Vuksanović, David Š uljigoj (programiranje i bas), Bor Ž uljan (gitara) i drugi. Posle dileme da li da Lač ni Franz nastavi dalje " " odluč uju se za snimani? bmmtt, < -

cnog naziva " Zadnja več erja". Kao muzika za naslovnu pesmu, iskoriš ć ena je himna bivš eg SSSR-a. U međ uvremenu su ostali bez perkusioniste, a kao prateć i vokali na ploč i se pojavljuju Roberto Manjifiko (Roberto Magnifico) i Kole Moreti. U starom muzič kom maniru, ploč a donosi niz zrelih pesama-" Ambasadorji už itka", " Vetar iz Kazablanke" a neke i sa direktnim politič kim stavovima " Vedno iste face" i " Zanzibar". Pesma " Azra" i č itav album su posveć eni " starom duhu Sarajeva" Krajem novembra 1994 godine snimili su tri koncerta u Mariboru i sa njih objavili dva ž iva kompakt diska za sopstvenu diskografsku kuć u LF Na trž iš tu se pojavila i video kaseta " Lač ni Franz v ž ivo". U leto 1995. godine Predin je objavio drugi solo CD " Napad Ijubezni" koji je snimio sa za ti priliku sakupljenim bendom Ambasadori už ivanja. Sastav č ine njegov stari saradnik Mirko Vuksanović koji je bio producent i aranž er materijala, bubnjar Lucijan Koder mac, takođ e iz sastava Automobili, gitarista i violinista Š aš a Olenjuk, basista David Š ul i goj i drugi. Na ovoj ploč i Predin se ogledao u različ itim ž anrovima, pa se tu naš la obra da partizanske " Poč iva jezero v tihoti" sa sve uvodom na usnoj harmonici kao u seriii " Otpisani" i obrada indijske izvorne " Rad t

------ * j.*rvv. itvuine r\aQ t(

Solo ploč a donosi novo viđ enje pesama iz repertoara Lač nog Franza " Naj kolje noc" (u swing verziji) i " Pod poraš č eno titovko" koja se u originalu zove " Tamo bih rad bil pokopan" Krajem aprila 1996 godine Lacni Franz su u Sarajevu održ ali dva kon certa u sali Akademije scenskih umjetnosti Predin je tokom karijere objavio tri knjiqe poezije: " Praslovan" (1987), " Namesto koga rož a cveti / Sonč ek je in ti si skuš trana" (zajedno sa Vladom Kreslinom 1990) i " Brez kravate in vezalk" (1995). U knjizi " Bez kravate i pertli" naš ao se pedantan pregled pesama sa svih albuma Lač nog Franza kao i sa Predinovih solo ploč a.

Od 1995. godine Predin paralelno nastupa sa ciganskim orkestrom Š ukar koji deluje od 1990. godine Š ukar su objavili ploč e " Cigani Ijubijo pesmi" (1992), " O ravbarjih cigojnarjih" (1993), " Ciganska duš a" (1994) a sarađ ivali su sa Janijem Kovač ič em i Vladom Kreslinom. Predin je sa njima poč eo da izvodi neke od pesama Lač nog Franza u adekvatnoj obradi. Krajem 1996 godine zajedno su snimili CD " Mentol bombon" na kome su pesme Lač nog Franza u aranž manima prilagođ enim akustič nim instrumentima i ciganskoj muzici, mada se tu naš lo i uticaja mađ arskog i grč kog melosa. Pored već poznatih pesama Lač nih, tu su i dve nove -naslovna i " Ž alostna" i sve imaju prilič no opuš tenu, kafansku atmosferu. Uspeš an koncert Predin i Š ukar su održ ali 19 februara 1997. godine u Cankarjevom domu

Poslednjih godina Lač ni Franz važ e za jednu od najznač ajnijih slovenač kih grupa i už ivaju status hodajuć e institucije.

 


:

mylektsii.su - - 2015-2024 . (0.01 .)