Leb I sol

(Skoplje)

Relativno mala muzič ka scena u Skoplju je u prvoj polovini sedamdesetih godina uzrokovala da buduć i č lanovi grupe Leb i sol č esto sarađ uju u različ itim grupama. Gita­rista Vlatko Stefanovski (rođ en 1957.) i ba­sista Bodan Arsovski (rođ en 1956) su još u petom osnovne imali VIS Jegulje. Vlatko je u poč etku svirao bubnjeve, a onda su ga prekomandovali u pevač a. Gitarista postaje u grupi Iris u kojoj je takođ e sa Bodanom. Prvi ozbiljniji rad Vlatko i Bodan imali su u jazz rock grupi Breg koju je predvodio klavijaturista Miki Petkovski Sa njima je bio i bub­njar Garabet Tavitjan Garo (rođ en 1953). Po Garabetovom odlasku u JNA, Miki Petkov­ski prelazi u Smak i Breg prestaje sa radom.

Sa klavijaturistom Nikolom Kokijem Dimuš evskim i bubnjarom Dimitrijem Č uč urovskim, Vlatko i Bodan 1. januara 1976 godine osnivaju Leb i sol. Prve snimke " Etida br. 3", " Devetka" i " Pesma za nas" uspevaju da snime za dva sata u studiju Radio Skoplja. Prvi nastup van Makedonije imali su aprila 1977. godine u Novom Sadu, kada su svirali kao predgrupa Dragi Mlinarecu. Na osnovu tih snimaka, Anđ elko Maletić iz Radio Novog Sada ih poziva na Omladinski festival u Subotici. Dobijaju nagradu, prvu š iru afirmaciju i ugovor sa PGP RTB-om. Kra­jem avgusta 1977. godine nastupaju kao predgrupa na koncertu Bijelog dugmeta kod Hajduč ke č esme. Sa njima je i Garo koji se nekoliko nedelja pre toga priključ io grupi. Krajem godine uč estvuju na sedmom BOOM festivalu u Novom Sadu, a koncertne verzi­je njihovih pesama " Pod vodom" i " U senci" zastupljene su na ploč i " BOOM 77" (Suzy 1978). Kao predgrupa Dugmetu sviraju u Sarajevu, Novom Sadu i Skoplju. Debi album snimaju u studiju RTV Novi Sad septembra 1977. godine. Producent je bio Josip Boč ek, bivš i gitarista Korni grupe i Vlatkov uzor iz deč ač kih dana. Boč ek je producirao i već inu njihovih sledeć ih ploč a. Na debiju su domini­rale jazz rock teme sa etno uticajima a od devet pesama, č ak š est su instrumentali. Sva č etvorica komponuju, mada je Vlatko najproduktivniji.

U proleć e 1978. godine na Opatijskom festivalu, u okviru rock več eri za obradu na­rodne pesme iz zapadne Makedonije " Aber dojde Donke" dobijaju nagradu za " najbolji umetnič ki dojam i najuspeliju primenu folk­lornog izraza". Ubrzo izbijaju u sam vrh jugoslovenskih sastava i za drugi album dobi­jaju mnogo bolje studijske uslove. Prateć i stil sa debi albuma, pored visoko ocenjene " Aber dojde Donke", nude instrumentale " Marija", " Akupunktura", " Uzvodno od tuge", Za vokalnu pesmu " Talasna duž ina" tekst je uradio dramski pisac Goran Stefanovski, inač e Vlatkov brat, koji ć e i ubuduć e sa njima sarađ ivati. Iste godine rade muziku za pozoriš nu predstavu " Oslobođ enje Skoplja" Ljubiš e Ristić a, Vlatko gostuje na ploč i " Sti­ž emo" Laž e Ristovskog i Ipeta Ivandić a koja je snimana u Londonu. Po glasanju č italaca lista " Dž uboks" 1978 godine osvajaju titulu grupe godine. Komisija iz Zagreba im za muzič ku delatnost dodeljuje nagradu Sedam sekretara SKOJ-a, š to je tada bilo cenjeno priznanje. Treć i LP " Ruč ni rad" snimaju 1979 godine u studiju V Radio Beograda, a na dve kompozicije gostuje saksofonista Mić a Marković. Na ploč i se za nijansu približ avaju jazz uticajima, a Vlatko koristi vokal u funkciji još jednog instrumenta, dok autorstvo i dalje dele sva č etvorica. Kao ambiciozne, izdvaja­ju se teme " Kumova slama", " Ruč ni rad" i " Verni pas". Po objavljivanju ploč e Koki (u međ uvremenu se zaposlio u Zabavnom or­kestru RTV Skoplje) napuš ta grupu. Na njegovo mesto dolazi Miki Petkovski, ali ih on već 1980. godine napuš ta i odlazi u Kanadu gde je i danas Odluč uju da rade kao trio i prave muziku za pozoriš ne predstave " Divlje meso", " Lepa Vida" i " Sretna Nova 1949.". Zatim odlaze na letnju turneju, sviraju deset koncerata u Skoplju koje je finansirao SIZ za kulturu i pripremaju novi album " Beskona­č no". Ostavš i bez klavijaturiste, ali i bez mu­zič kog trenda kome su bili skloni, a koji je u tom trenutku u svetu zapao u š lepu ulicu, naš li su se pred prelomnom ploč om. Zadr­ž ali su svoj stil a muziku prilagodili formatu trija Bodan je poč eo č eš ć e da svira fretlees bas, doprinoseć i maš tovitijem zvuku. " Beskonač no" 1981 godine donosi obradu stare narodne " Zajdi", a tu je i Vlatkova " Ž iva rana", Garina " Kasno popodne" (gost na fligel horni Stjepko Gut) i Bodanov " Skakavac". Toga leta grupu napuš ta Garo Novi bubnjar postaje Dragoljub Đ urič ić (rođ en 1954.) koji je doš ao iz YU grupe. Odmah poč inju da rade pesme za mjuzikl Koleta Angelovskog " Dž on Piplfoks" i za pozoriš nu predstavu " Let u mestu". LP " Sledovanje" snimaju 1982 godine u Stu­diju Radio Skoplja, a prvi put su sami produ­centi. Ploč a donosi prevagu vokalnih pesama, a " Nosim tvoj ž ig" je ponela epitet radijskog hita. Tu je uvrš ć ena i obrada narodne " Mile Pop Jordanov". Leta 1982 sa pozoriš tem KPGT dva i po meseca gostuju po Americi. Nastupaju po klubovima i sviraju sa grupom Big Country. Objavljivanjem duplog ž ivog albuma " Akustič na trauma" opraš taju se od PGP RTB-a i prelaze u Jugoton. Album " Kalabalak" snimaju sa gostima: Bobi Micev (klavijature) i Peter Kargov (saksofon). Al­bum " Tangenta" nastaje u beogradskom stu­diju Akvarijus sa producentom Kevinom Ejersom (Kevin Eyers) On je ploč i dao ime, jer im se muzika dodiruje sa različ itim stilovima. Na ploč i gostuju Laza Ristovski (klavijature) i Nenad Jelić (udaraljke). Radijski proboj postigli su pesmom " Kontakt je skup". Desetogodiš njicu rada obelež avaju polovinom 1986 godine objavljivanjem ploč e " Zvuč ni zid", na kojoj se naš la primenjena muzika za teatar, film i televiziju Tu su teme za TV emisiju " Buš ava azbuka", pozoriš ne pred­stave " Oslobođ enje Skoplja", " Tumba, tumba divina", " Koš tana" i filmove " Š meker", " 2a sreć u je potrebno troje" i " Sreć na Nova 1949 " Autori su Vlatko i Bodan, a na sni­manju uč estvuju Koki, pevač ica i glumica Ana Kostovska i Garo, koji se u međ uvreme­nu vratio u grupu. Već i deo materijala ura­đ en je sa snimateljem Bracom Zafirovskim koga prihvataju kao ravnopravnog č lana grupe. Uskoro im se priključ uju saksofoni­sta Goce Micanov i klavijaturista Kiril Dž ajkovski (ex Bastion), sa kojima 1987. godine snimaju sledeć i album " Kao kakao". Odluč uju se za znač ajan stilski zaokret i nude deset vokalnih pesama. Produkciju su radili Vlatko, Bodan i Braco Zafirovski a kao gosti se pojav­ljuju Bebi Dol, Ana Kostovska i Roni Vaten (Ronnie Wathen) koji je svirao irske gajde. Tekstove su pisali Vlatko i Goran Stefanovski. Za pesmu " Femme Fatale" uzet je tekst Arse­na Dedić a. Ovom ploč om Leb i sol se ogleda­ju u vodama trominutnih, komunikativnih pesama i belež e seriju hitova: " Skoplje" (prvi put na makedonskom jeziku), " Kao kakao" (tekst refrena uzet iz knjige " Š kolice" Hulia Kortasara), " Mamurni ljudi", " Č uvam noć od budnih". Vlatko paralelno radi muziku za film " Zaboravljeni", " Č aruga" i gostuje na plo­č ama Ž eljka Bebeka i grupe Film.

Sledeć i album " Putujemo" snimili su 1989 godine u istoj postavi, producirali su ga sa Zafirovskim i ponovo su sve pesme vokalne. Vlatko je uradio muziku i tekst za osam pesama, dok je " Sumorno proleć e" komponovao Bodan a tekst napisao Goran Ste­fanovski. Uz goste: Kaliopi (prateć i vokali), Zoran Jovanović (saksofon i klarinet) i Kire Kostov (fligel horn), ponudili su osnovnu temu ploč e, vezanu za fizič ka i mentalna putovanja. Jedno vreme sa njima je svirao klavijaturista Valentino Skenderovski (ex Me­morija), a zatim se u grupu vratio Koki Dimu­š evski koji je uč estvovao na snimanju ploč e " Putujemo" Udarni hit bila je pesma " Č ukni vo drvo" Godinu dana kasnije Vlatko i Bodan osnivaju izdavač ku kuć u Third Ear Music za koju objavljuju CD " Zodiac" na kojoj je muzika komponovana za istoimenu baletsku predstavu Makedonskog narodnog pozoriš ta. Iz grupe 1990. godine ponovo odlazi Garo Tavitjan i osniva jazz sastav Paramecium koji č ine gitarista Igor Dimovski, saksofonista Goce Micanov, basista Ljupč o Stojsavljević i klavijaturisti Valentino Skenderovski i Jovanč o Arsovski

Maja 1991. godine Leb i sol odlaze u Ameriku i Kanadu u postavi Vlatko, Bodan, Koki i Dragoljub. Koncert u cenjenom njujorš kom klubu CBGB belež e na kompaktu " Live In New York" Tu se nalazi i zapis sa probe u studiju American, snimak pesme " Blagoslov" iz makedonske pravoslavne crkve u Torontu, tema " Going back To Skoplje" snimljena u pokretnom studiju u Torontu i obrada narodne " Uč i me majko, karaj me" snimljena u Skoplju oktobra 1991 godine Grupa je tokom karijere č esto svirala u ino-stranstvu: Kipar (1982), Rusija (1983 i 1988), Italija i Š panija (1987), Austrija (1988), Irska, Š vedska i Danska (1990.) U proleć e 1992. godine održ ali su č etiri rasprodata koncerta u beogradskom Sava centru i sviraju u amsterdamskom klubu Paradizo. Decembra 1995 godine u organizaciji Dra­ž ena Vrdoljaka, sa Garom za bubnjevima, sviraju u Zagrebu, Puli i Rijeci. Oba koncer­ta u zagrebač kom Lisinskom odlič no prolaze kod publike Dupli kompilacijski CD " Anthology", sa pedantnim pregledom karijere, gru­pa je objavila 1995 godine. Poslednji nas­tup, Leb i sol su održ ali 13. decembra 1995, godine u Solunu u klubu Miloš i po svemu sudeć i od tada grupa ne postoji.

Tokom ovih godina č lanovi grupe para­lelno snimaju solo ploč e. Koki objavljuje instrumentalne kompakte okrenute jazz zvuku. U studiju već inu instrumenata svira sam. Na koncertima sa njim su Bodan, Garo, Zoran Jovanović, Goce Micanov i gitarista Igor Anastasovski. Vlatko na prvom solo CD-u " Cowboys And Indians" svira gitare, bas, bubnjeve i klavijature a pomogli su mu č lanovi grupe Nitvananda, Zlatko Oriđ anski (kaval), Mahmut Muzafer (tapan i zurle), Goran Bregović, Goce Micanov i drugi CD sadrž i dvanaest ž anrovski različ itih pesama, a producirao ga je Braco Zafirovski. Za pozoriš nu predstavu " Sarajevo" koja je izvedena u Antverpenu 1993 godine, scenario je na­pisao Goran Stefanovski, reditelj je bio Slo­bodan Unkovski, a muziku je radio Vlatko. CD sa tim materijalom objavljen je tek 1996 godine, jer Vlatko nije ž eleo da ga prezentuje dok traje rat. Pored instrumentala, na disku su č etiri vokalne teme za koje je tekst napisao Goran Stefanovski Prihod od pro­daje diska namenjen je Domu za decu bez roditelja u Bitolju. Leta 1997 godine objavio je treć i solo CD " Gipsy Magic" sa muzikom za istoimeni film reditelja Stoleta Popova. Pored obrada ciganskih pesama tu je i Vlatkov autorski materijal na tragu cigan­skog melosa. Na snimanju su uč estvovali Ana Kostovska (vokal), Gazmend Beriš a (violina i vokal). Medo Č un (klarinet), Skender Amet (klavijature i harmonika), Š aš ko Gigov (tarabuka) i drugi. U isto vreme, u kuć nom studiju je snimio akustič arski etno CD " Kruš evo" sa Miroslavom Tadić em koji svira klasič nu gitaru i ima zapaž enu karijeru u Americi. Predviđ eno je da taj CD izađ e za japansku kuć u MA Recordings. Vlatko para­lelno sarađ uje sa multimedijalnim umetnikom Kurtom Hofš teterom (Kurt Hofstetter) iz Austrije. Tokom karijere, Vlatko je dobio Estradnu nagradu Jugoslavije, na­gradu Sterijinog pozorja za muziku u pred­stavi " Oslobođ enje Skoplja", na MESAM-u 87 je dobio tri Zlatna gramofona, nagrađ en je za muziku u filmu " Za sreć u je potrebno tro­je", a dobio je i povelju grada Č ikaga. Od 1995. godine je radio muziku za filmove " Self Destruction" Erbina Altanaja, " Tri letnja dana" Mirjane Vukomanović, TV film " Nebo gori modro" Jureta Pervanja, pozoriš nu pred­stavu " Sizif" Duš ana Jovanović a i balet " Vaku­um" Rasime Risimkin. Poč etkom 1996. godi­ne formirao je trio koji još č ine basista Alek­sandar Pop Hristov (svira u Filharmoniji) i bubnjar Mihail Paruš ev (ex Arhangel, Seth). Sa njima Vlatko planira da objavi ploč u kra­jem 1997 godine

Dugo najavljivani CD " Endless view" Bo­dan Arsovski je objavio 1995 godine. Sa njim su u studiju radili Peč e Atanasovski (gajde), Koki Dimuš evski, Dole Miš kovski (klavi­jature), Zoran Jovanović, Sabit Tahiri (def) i Goce Micanov. Ponudio je osam instrumen­tala od kojih je jedan folk orijentisana " Sitna Lisa" komponovao Peč e Atanasovski. Pod imenom Ezgia Band oni su č esto nastupali, ali je posle smrti Peč e Atanasovskog, Bodan smanjio aktivnost grupe.

Polovinom 1995, godine Garo Tavitjan i grupa Paramecium su u Skoplju objavili CD " Live" na kome su snimci sa njihovih nastu­pa. Š iri izbor snimaka objavljen je na kaseti dok CD sadrž i š est tema koje je pretež no komponovao Garo, a tu je i obrada narodne " Koljo". Sledeć i Garin CD sadrž i ž ive snimke sa samostalnog koncerta koji je 25. juna 1995 godine održ ao u skopskom prostoru Kurš umli An. Tada je obelež io tridesetogo­diš njicu rada. Garo je pored toga kompono­vao muziku za baletske i pozoriš ne pred­stave, a za svoj rad je dobio nagradu Trajne vrednosti.